Skandinavska ćaskaonica za početak leta

egeg
Photo credits: Per Bifrost/imagebank.sweden.se

Povodom dolaska Midsommara, velikog skandinavskog praznika koji najavljuje leto, Skandinavski kutak organizuje tradicionalnu nordijsku ćaskaonicu.

Ćaskaonica na švedskom, norveškom i danskom održaće se u petak, 22. juna u 17:30h u prostorijama i bašti Knjigodroma u Beogradu (Topolska 18). Vodiće je profesori iz Kutka, a pridružiće se i brojni gosti iz Skandinavije od kojih ćemo imati jedinstvenu priliku da čujemo kako se obeležava. 

Midsommar ili Ivanjdan je praznik kojim se obeležava početak leta. Zastupljen je u celoj Skandinaviji, ali se najviše obeležava u Švedskoj i Finskoj. Ovaj praznik uvek pada u petak u nedelji između 19. i 25. juna. Tada izgleda kao da sunce uopšte ne zalazi. Na severu Skandinavije zapravo i ne zalazi, dok na jugu, sunce nestaje tek na nekih sat ili dva. I to je u celoj Skandinaviji, a posebno u Švedskoj, povod za slavlje i prilika za velika okupljanja. Prijatelji, pa i čitave porodice se izmeštaju u prirodu, na selo ili u svoje vikendice na brojnim jezerima i rekama.

Gozba uključuju velike količine tradicionalne hrane i pića, kao i dosta alkohola. Tradicionalno se služe usoljena haringa, kuvani mladi krompir sa mirođijom i pavlaka. Uz ovo, pravi se i roštilj, najčešće grilovani losos ili svinjaska rebarca, a  za dezert se jedu jagode sa šlagom. Uz tradicionalno posluženje, pije se najčešće hladno pivo ili začinjeni šnaps, posebni skandinavski brendi. Svaki put kada se čašice dopune piće, vreme je za novu pesmu.

Ipak, ključni segment proslave je čuveni majski stub ili majko drvo. Majski stub se postavlja na otvorenom, po pravilu je napravljen od zelenog zimzelenog rastinja i cveća i oko njega nastupaju različiti tradicionalni plesovi, na opšte oduševljenje dece i ponekih odraslih.

Iako zvanično nije državni praznik još od 1770. godine, i iako nije deo verske tradicije još od protestantske reformacije, Ivanjdan ("Sankthans") se i dalje obeležava u Norveškoj. 

Verski značaj ovog praznika, kojim se 24. juna obeležava rođenje svetog Jovana Krstitelja, nije poznat velikoj većini Norvežana. Slavi se noć pre paljenjem lomača i predstavlja odličnu šansu za dobar provod sa porodicom i prijateljima.