Norveške bajke i pesnikinja srpskog porekla

Mirjana

Upoznajte Mirjanu Živanović, norvešku pesnikinju poreklom iz Srbije koja je još kao dete volela norveške bajke. Sada, kao odrasla nosi to znanje sa sobom i u Norveškoj piše svoje književne bravure iz perspektive kritičnog imigranata.

“Od kada sam bila jako mala zavolela sam Skandinaviju. Moja prva knjiga u slikama bila je knjiga Roalda Amundsena. Potom su usledile Astrid Lindgren, Selma Lagerlof, Hans Christian Andersen i ostali. Ljudi su se u ovim pričama ponašali drugačije nego u realnosti za koju sam ja znala", priča ova autorka.

Međutim, kada je otišla na studije skandinavistike u Beogradu shvatila je da dečije knjige nisu tako sjajne. Njene kolege su uglavnom bile opsednute norveškom prirodom ili mitologijom. “Neki su se bavili kulturom ili filmom, a meni su preostale knjige za decu.”

U Norvešku je prvi put došla 2002. godine kao studentkinja na razmeni (Karmøi People's College u Koperviku) u školu sa četvoro stranih studenata. To je bio prvi trenutak kada je počela da razmišlja na norveškom, jer je bila okružena jezikom 24 sata dnevno.

"Naučila sam da dišem i živim u Norveškoj. Od tada je norveški postao deo mog identiteta. Vreme provedeno u Folkehøskskolen predstavlja moje dve najvažnije godine u ovoj zemlji. Prošle godine sam radila u srednjoj školi Hersleb sa učenicima na manjinskom jeziku. Imala sam divne kolege nastavnike i vaspitače oko mene. Deca nisu bila baš kao obična norveška deca, imali su i druge izazove. Ali volim da radim sa takvim dečacima I devojčicama", rekla je Živanović.

Ona je nastavnica, volonterka i društveno je angažovana. Posle celodnevnog rada sa decom piše poeziju, to je nešto što je uvek radila. Međutim, ne želi da je zovu književnicom ili autorkom iako je nedavno debitovala u performansu "Gubim svoju poetičku nevinost". Njena pesma se zove "Polakvisa". U duhovitim stihovima na grebenu se pojavljuju Poljaci (ideja poljskog vodoinstalatera) u svojoj reinkarnaciji iz devedesetih godina dvadesetog veka: rade na crno, nekvalifikovani su, predstavljaju društveni talog itd. Pesma zaključuje zajednički sporazum koji Norvežani potpisuju sa imigrantima.

"Čak i ako ne dolazim iz Poljske, i ja sam Poljakinja. Prosto je tako sa Norvežanima. Zna se ko je niži sloj, kao što su Poljaci. Na taj način i ja sam iz Poljske. Isto tako, mnogi Norvežani su Poljaci. To je postala izvesna klasna borba", rekla je Živanović. Ona smatra da je bi najveći uspeh Norveške bio da promeni isključivo društvo. Sada se jaz povećava. “To je vezano za nas, mi imigriramo” kaže ona. Norvežani su na rukovodećim pozicijama, a mi radimo posao za njih, dodaje.

"Ako se Norvežani ne trude da nešto učine, oni imaju tendenciju da pribegnu dobrom starom običaju: dajte posao Poljacima! Oni dobro rade. Moj norveški prijatelj nedavno je to rekao ironično i to me inspirisalo da napišem pesmu,” priznaje Mirjana ne otkrivajući na čemu novom trenutno radi.

Ostaje nam da sačekamo da objavi.