Travel and border information for Norway

Information in Norwegian / English

Zagadjenje vazduha

Norveška ulaže u kvalitet vazduha u Srbiji

Firme koje u svom poslovanju koriste veće količine organskih rastvarača, čija isparenja narušavaju kvalitet vazduha moraće da se registruju i da količinu rastvarača prilagode evropskoj Direktivi o industrijskim emisijama. To će znatno uticati na zdravlje stanovništva, očuvanje životne sredine i na sveukupni kvalitet života građana Srbije.

Ovo je samo jedan od ciljeva projekta koji finansira Norveška ambasada u Beogradu u iznosu od 206 hiljada evra, a koji sprovodi Tehnološko-metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Projekat “Implementacija evropskog zakonodavstva u oblasti emisija isparljivih organskih jedinjenja” (eVOCSerbia) odnosi se na identifikovanje i smanjenje emisija koje potiču od operatera, odnosno firmi, koji u svojim procesima emituju isparljiva organska jedinjenja (Volatile Organic Compounds – VOC).

-  Radi se o firmama koje koriste organske rastvarače, a firme o kojima govorimo su uglavnom mala i srednja preduzeća koja se bave hemijskim čišćenjem, impregnacijom drveta, proizvodnjom preparata za premazivanje, lakova, mastila i lepka, proizvodnja obuće, štamparije, proizvodnja jestivog ulja, premazivanje kože, metala, plastike...  Svi oni moraće da se usklade sa Direktivom o industrijskim emisijama koja je delimično preneta u naše zakonodavstvo i čije je potpuno transponovanje u toku, objašnjava Rikardo Kvađato sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, koji je jedan od eksperata na projektu.

Kako dodaje, ako firme koriste više od dozvoljene količine rastvarača, biće u obavezi da naprave plan mera smanjenja i da o tome izveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine. Sve ovo nadovezuje se na aktivnosti Ministarstva zaštite životne sredine u primeni poglavlja V Direktive o industrijskim emisijama (IED) koja čini ključni deo pregovora o pristupanju EU u okviru poglavlja 27 koje se tiče zaštite životne sredine.

- Ministarstvo i Agencija pokušali su da naprave ovu bazu podataka međutim dosadašnji problem bio je slab odaziv firmi. Morali smo da nađemo neki novi pristup pa smo prvo iz Agencije za privredne registre sakupili informacije o potencijalnim firmama na koje bi se ovo moglo odnositi a prema delatnosti koju obavljaju. Potom je, uz pomoć inspekcije za zaštitu životne sredine, poslat upitnik svim potencijalnim firmama kako bi se prikupili osnovni podaci potrebni za formiranje baze operatera – objašnjava Bojana Vukadinović ekspertkinja na projektu, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta

Procena je da u našoj zemlji postoji oko pet stotina operatera koji podležu zakonskim obavezama u pogledu kontrole emisija isparljivih organskih jedinjenja, no baza je samo jedan od elemenata projekta koji pored ove ima još dve komponente.

- Napravili smo izmene uredbe o ograničenju emisija isprarljivih organskih jedinjenja i dela Zakona o zaštiti vazuha, čime će biti propisane i kazne za firme koje se ne registruju ili ne izveštavaju. To nam je bilo važno jer je to temelj za sporovođenje nove EU Direktive. Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi tokom ove godine trebalo da usvoji novi Zakon o zaštiti vazduha a  zajedno s njim i izmenjenu uredbu – objašnjava Kvađato.

Treći deo projekta su obuke za firme i inspektore zaštite životne sredine na kojima će biti predstavljen teorijski okvir, praktični primeri firmi koje su smanjile emisije isparljivih organskih jedinjena, te će biti objašnjene šeme za smanjenje emisija i način izveštavanja Agencije za zaštitu životne sredine. Projekat je počeo 1. decembra 2018. godine i traje do 1. decembra 2020. godine a sve aktuelne informacije mogu se naći na sajtu evocs.org