Rođena sam u Donjoj Beloj Reci 1954. godine, živim u pribojskoj Banji. Radila sam u Fabrici automobila Priboj 35 godina kao projektant i izvođač elektroradova i bavila se nadzorom nad izvođenjem elektroinstalacija. Sada sam penzionerka i 10 godina sam na čelu Udruženja žena “Sačuvajmo selo" Priboj. U početku je bilo samo nas pet, a sada nas ima blizu sto.
Kako ste postali deo projekta, odnosno kako je otpočela Vaša saradnja sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti?
Sa gospođom Brankicom Janković upoznala sam se na jednoj radionici gde sam imala priliku da slušam njeno izlaganje na temu ravnopravnosti. Takođe, imala sam čast da mi upravo Poverenica uruči priznanje „Žena zmaj”. Nakon toga, pratila sam rad Poverenice i bila pozvana da budem strateški partner na projektu „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji finansira Ambasada Kraljevine Norveške, a sprovodi UN Women Serbia zajedno sa Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Na koji način ste učestvovali u projektu?
Kroz ovaj projekat osnažene su 52 žene i to direktno kroz dobijanje potrebne opreme, ali i kroz brojne edukacije. Imale su priliku da prisustvuju i učestvuju u predavanjima na temu organske i proizvodnje uopšte, plasmana, korišćenja društvenih mreža I time prošire svoje vidike iz ovih oblasti. Vrhunac je bila studijska poseta gazdinstvima u Sloveniji i Austriji, Sloveniji i Švajcarskoj gde seoske žene imaju priliku da se upoznaju sa životom i primenom novih tehnologija u evropskim zemljama. Svako izlaženje iz svog okruženja i svoje sredine upali nove lampice i otvori nove ideje za primenu i promenu svojih navika i mogućnosti ka boljem.
Da li mislite da se položaj žena u ruralnim sredinama poboljšao u poslednjih 10 godina?
Na lokalu se ne pridaje posebna pažnja ženama na selu, već se pristupa stihijski. Ne postoje posebni akcioni planovi niti budžetske linije koje bi bile namenjene direktno za seoske žene, a to je upravo jedan od ciljeva našeg Udruženja.
Na koji način je, prema Vašem mišljenju, potrebno unaprediti položaj žena u ruralnim sredinama, odnosno koji vidovi podrške su potrebni?
Da bi se povećala vidljivost problema žena na selu važno je da donosioci odluka ne rade “iz kabineta”, već da “izađu na teren” i terenskim radom utvrde na koji način da se poboljša položaj žena.
Na koji način planirate da nastavite da se borite za osnaživanje žena u ruralnim sredinama?
Svaki novi projekat, novi treninzi i vrsni treneri i kontakti sa eminentnim ličnostima kao što su Poverenica, ministri, ministarke, predsednice drugih udruženja, grade nove stepenike koje osvajam i sa kojih vidim dalje i više. Sva ta nova snaga i podrška žena iz Udruženja obavezuje vas da težite još boljim rezultatima.
Da li ste razmišljali o tome da svoje znanje i umeće prenesete drugim ženama?
Sve što radim uvek prenosim, kako ženama iz našeg, tako i ženama iz drugih udruženja gde sam često gost i panelista. Rado delim svoje izazove kroz koje sam prošla za ovih 10 godina rada i savetujem druge kako da ih prevaziđu u svom radu.
Šta Vas motiviše?
Moja motivacija su radost, osmesi, poštovanje, zahvalnost, ponekad i suze žena i drugih koji su osnaženi zahvaljujući našem angažovanjem. I na kraju, sve što sam uradila veoma je vidljivo kroz opremu koja funkcioniše i pruža veliko ohrabrenje ženama da samo svojim radom i angažovanjem mogu sebi pomoći.
Koji su Vaši ciljevi za narednih nekoliko godina?
Sve što radim je da na sve načine utičem da selo ponovo bude ono što je bilo nekada, ali uz primenu novih tehnologija kako bi život bio lakši. Da infrastruktura bude takva da svi žele da dođu u selo i da ne misle kako će zbog loših puteva oštetiti auto ili da neće imati signala, struje, prodavnice gde da kupe osnovne namirnice. Moje učešće na svakom projektu pa i na ovom stvara nove mogućnosti, nove kontakte, nove ideje za povećanje vidljivosti Udruženja i naših aktivnosti, ali i obavezu da ne smem stati na dosadašnjem uspehu. Usvojili smo princip da nije bitna brzina kojom idemo dalje, samo da ne smemo stati.
Šta želite da poručite ženama?
Učinite sve da se vidimo u svim oblastima, jer naše sposobnosti moraju da se utkaju u sve pore života gde se donose odluke. Da ta naša sposobnost bude svima jasna i vidljiva i da bude garant dobrih rezultata. Da bi nam bilo bolje, moramo uzeti učešće mi same.